Протестите се насочени против планот да им се даде право на глас на околу 25 000 гласачи со француско потекло кои непрекинато живеат во Нова Каледонија повеќе од 10 години. Досега гласовите на сите жители кои не живееле во Нова Каледонија пред 1998 година беа „замрзнати“
Во француската прекуморска територија Нова Каледонија дојде до насилни протести за независност откако францускиот претседател Емануел Макрон најави уставни измени со кои ќе се реформира изборниот систем во овој регион.
Предложените измени ќе овозможат повеќе француски жители да гласаат на изборите во Нова Каледонија, за кои поддржувачите на независноста стравуваат дека негативно ќе се одразат на гласовите на домородните Канаци.
Како што објави јавната телевизија Прва Нова Каледонија (1ère Nouvelle-Calédonie), на протестите дошло и до судир меѓу демонстрантите и безбедносните сили, особено во предградијата на главниот град Нумеа.
Од вчера горат неколку продавници и автомобили. Очевидци на социјалните мрежи информираа дека имало грабежи и апсења. Училиштата и јавните служби во островската држава ќе бидат затворени во следните неколку дена. Меѓународниот аеродром „Нумеа“ е затворен и сите комерцијални летови се откажани, се вели во соопштението на аеродромскиот оператор.
Tens of thousands of people in the French overseas territory of New Caledonia have taken to the streets in protest of French President Emmanuel Macron’s plans to reform New Caledonia’s electoral system. At least eight pro-independence activists had already been arrested before… pic.twitter.com/bnzRw22UWy
— red. (@redstreamnet) May 13, 2024
Францускиот висок комесар Луј Ле Фран објави дека неколку полицајци се повредени и дека побарал засилување од Париз за да го одржува редот и законот.
?? In the French overseas territory of New Caledonia, clashes occurred between police and demonstrators. pic.twitter.com/QRSkevKlOk
— S p r i n t e r F a c t o r y (@Sprinterfactory) May 14, 2024
Нова Каледонија е важна за Париз како стратегиска воена база и поради наоѓалиштата на никел таму. Жителите гласаа да остане дел од Франција на три референдуми во 2018, 2020 и 2021 година. Но, движењето за независност го бојкотираше последното гласање и најави дека нема да го прифати резултатот.
#BREAKING: DOZENS OF FLIGHTS & SCHOOLS CANCELED IN NEW CALEDONIA AMID UNREST
— Genius Bot X (@GeniusBotX) May 14, 2024
Dozens of flights to and from New Caledonia (France) canceled after a night of unrest.
Clashes between police and protesters erupted over a proposed constitutional amendment by mainland France.… pic.twitter.com/qQcgbxbsOG
Макрон сака да го зголеми влијанието во Пацификот
Преговорите за новиот статус на прекуморската територија продолжија во Франција минатата година. Во јули, претседателот Емануел Макрон отпатува за Номе и во говорот пред многу поддржувачи најави уставна реформа специфична за Нова Каледонија. Протестите се насочени против планот да им се даде право на глас на околу 25 000 гласачи со француско потекло кои непрекинато живеат во Нова Каледонија повеќе од 10 години. Досега гласовите на сите жители кои не живееле во Нова Каледонија пред 1998 година беа „замрзнати“.
Регионот, со околу 270 000 жители, веќе доби широка автономија според Договорот Нумеа од 1998 година. Париз се надева дека ќе склучи нов договор во наредните месеци. Претседателот на Нова Каледонија Луис Мапу беше избран во 2021 година како прв домороден лидер на Канаците кои се залагаат за независност. Изборите за собранијата и конгресот на Нова Каледонија кои требаше да се одржат во мај се одложени до крајот на годината.
Една од петте индопацифички островски територии што ги држи Франција, Нова Каледонија е централна во планот на францускиот претседател Емануел Макрон да го зголеми своето влијание во Пацификот.
Областа богата со никел е на 20 000 километри од Франција, со население од 270 000, вклучувајќи 41 отсто Меланезијци и 24 отсто од европско потекло, главно Французи.